CEO GRAD U VATRI GORI – Nenad Stakić

Izlazim iz dugačkoga tunela
mala prilika u kožnoj jakni
prolazi sa svojim ljubavnikom
glava joj je oborena
nju je sramota moje pojave
osetio sam bol, bes, gnev, srdžbu

Mala prilika u kožnoj jakni
noćas se spremala
na partiju heroina i seksa
sa svojim ljubavnikom
punim hepatitisa i nezdravlja

Mala kučko
nije problem samo u tebi
ovaj grad je truo
a po nekom učinjenom grehu bog me
je kaznio i tutnuo medju NOVI SAD
NOVA SODOMA

Svi koji su drugačiji
ovde su kažnjeni na bol, večnu tugu
jer ovde svi sve znaju
nije odlika grada puno betona…
grad treba da diše
svežim zdravim plućima
a ne da se guši u hipokriziji
i crnilu srca ljudskoga

Deset hiljada zombija
koje proždire djavo u prahu
opšti nemoral i haos
četristo hiljada predugačkih jezika
gledam druga kako pije pivo
on nema posao, podočnjaci mu crni
prijatelju ja ne mogu više
nikome da pomognem

Mogu da skinem ovu ikonu sa zida
i da je stavim pod jastuk moj
da snivam lepe snove
jer samo u njima ja imam usne njene
samo u njima su oni koje sam izgubio
samo u njima je jedna divna devojka
koju sam davno poljubio
i koja mi je pokazala
da život ima sunce i dugu

Zato ne želim da se budim
nek budem u dimenziji
izmedju stvarnog i ništavila
bojim se samo ako mi se približiš u snu
da ću zauvek ostati tu, mrtav i bled
jer je tvoja ljubav moje sve
vilo sna lepoga
andjele sa belim krilima

(C) Nenad Stakić