ZAVOLEO SAM ZVEZDU JEDNU – Predrag Videnović

Заволео сам звезду далеку
већу од свих на тамном небу
а ипак малу к`о тачку неку,
заволео сам звезду бледу.

Међ милион сјајних звезда,
малу, претоплу, далеку, чедну,
за моју љубав можда и не зна,
заволео сам звезду једну.

Мислим да само за мене сија,
о да ли ће можда једном пасти
и видех зрак, о баш ми прија,
о звездо приђи тако ми части!

Ал` авај далека звездо
ипак смо ми света два,
на небу је твоје место
одакле и твој зрак ми сја.

Зашто су звезде тако чедне,
јако далеке а свима видне,
падох у ватру звезде једне,
о, звездо мила за тобом чезнем.

Чувај се звездо, бисеру мали,
чувај ми зрак о коме пишем,
да трачак тај што душу гали
космичка тама не избрише.

Молим те звездо мој си знамен,
никад за чежњу моју не хај,
сиђеш ли доле постаћеш камен,
не иди никуд светла ми дај.

© Предраг Виденовић