ČOBANICA – Branko O. Tomić

Loading

ČOBANICA – Branko O. Tomić – Yak8dobar 2006-04-16 – 23:07:03

Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 1499

ЧОБАНИЦА

Кад у моје време неко бегенише
Девојку за прошњу сам од себе крије
То зна само Бога не сме нико више
Или ради колац перда са капије.

Врх пашњака ладом бело стадо пасе
Изнад шуме горе облака крајичак
У крошњама тице цвркутом се гласе
А несташни цврчак скочио на чичак.

Десно је под брестом чобаница једра
Безбрижна и чедна танано певуши
Две јабуке бујне стиснула у недра
И гледа у извор да јој не пресуши.

На пешачкој стази што пољем кривуда
Кидао сам класје жита зарудела
Раскопчала јелек- време да се уда
Мислим: Да л би са мном попричати тела?

«-Док ти стадо чуваш ко на тебе пази?
Уснићеш на трави крај челе на цвату.
Ко зна ко све овуд ово миље гази?
Пецнуће те жаок по том голом врату» .

О, незнано момче,невољо и враже
Ја у срцу снивам у мислима скитам
Као твоје очи што весело траже
Да у њима нешто видим и прочитам,

У грудима мојим неми уздах расте
Ко кад после кише јаруга набуја
Грлиће ме руке-нежна крила ласте
Љубиће ме шапат-мио пој славуја».

Де је така тица што руке јој крила
Који ли ти славуј то шапуће мило
Деде да те чујем сретна мајци била
Чије срце кријеш што те је сколило?

Беж од мене дроњо,сирота сам и ја!
Да ме отац види, дукате је продо!
Корбач би он узо да ме испребија
Он ми нука просца, о моја незгодо»!

Би ли ти у варош кад си горска вила?
На вашер се иде тако одевена;
Министера војске ти би залудила
Команду би дао да му будеш жена»!

« Ајд отале, дерле, ујешће нас гуја!
После крив нам ђаво а он неде спава.
Пресешће нам ласте, појање славуја,
И мени и теби све је забадава»!

Снови изван снова,
Београд, 2001.

© Branko O. Tomić – Yak8dobar

Оставите одговор

Your email address will not be published.