Категорија: Branko O. Tomić

СВЕ О ТЕБИ ЗНАМ

Све о теби знам по души и хтењу
Што си тако млада што си одвећ добра
Могао бих срозан у своме бесцењу
Посвуд да те стегнем као да сам кобра.

Све о теби знам не долази споља
Краде те од свести видљив талас за ме
У стезању груди из магнетног поља
Старост мога срца од натруле сламе.
Настави са читањем “SVE O TEBI ZNAM – Branko O. Tomić”

КАД НЕ МОГУ НИШТА

Да читко напишем,  а писати знам
Ни завежљај један лаганог нарамка
А да је чисто не ко свети храм
На извор и натраг врза многа замка.

Да певати могу да би било слушно
Жалопој и хвалу у двогласју хтеднем
Кукавица славуј као једнодушно
Тешкоћа је као да стојећи седнем.
Настави са читањем “KAD NE MOGU NIŠTA – Branko O. Tomić”

АКРОСТИХ

Ах, како занос превари часом!
Нећу да кудим са груди шиљке
Ђаво кад шапне најтишим гласом
Ето отрова из цветне биљке

Лакше ми укор очима наћи
Кад ме у срцу ломљава меље
Авет ми жеђи на пут ће краћи
Прегази мекот снене постеље
Настави са читањем “AKROSTIH – Yak8dobar – Branko O. Tomić”

НА ВАГИ СИРОТ Шереном буком улица граји
Букети перли висе низ конце
Добују четке јетки титраји
Тачно мерење одзвања звонце.

Из куће мемла пошла с капутом
Разноси мирис улицом шина
Брига на лицу воштано жутом
Мисли на жену ћерку и сина.

Изидан шпорет пасполут ригле
Нитован тигањ дрвени сланик
Ногар за кревет усправне цигле
Врата поњава дашчани браник.
Настави са читањем “NA VAGI SIROT – Branko O. Tomić”

BLAŽENO SNIVAŠ

Gledam Te krišom kradem od zbilje
Toneš u snove oni Te vuku
Koluti dima naše okrilje
I pramen kose mazi Ti ruku

Postelja puna premora zlatna
Zavesu njišu zvezdane rese
Kandila svetlost car blagodatna
Sve lepe slike pogled mi zdese

Ne diraj vele nagotu tame
Blaženo sniva san-krilatica
Vrhom jezika svlažih Ti rame
I oteh pospan osmeh sa lica
Настави са читањем “BLAŽENO SNEVAŠ – Branko O. Tomić”