DA SI TU – Vesna Mladenović

Ni plitki potok,
nisam kadra preći
a da zaronim bih…
dubinama dalekih mora.
Ulazim u Plavo, mada,
niko ga nije uspeo doseći…
Glasno smejem se
ludi bez publike i dvora. Ja sam mrva…
koja po nekad nekom nešto znači;
Ja sam kolibri…
grozničavo krilima mašem ;
(da bi se napio nektara,
samo treba da stane),
Čaura koja hoće da shvati suštinu
života… Vilinog Konjica
i mahnitog leta u jednome danu…
a prazninu će iz sebe izleći.

Ne, nemam shtih iz rukava.
Nemam laž ,da poverujem
i uspavam besane noći.
Ništa, osim gole, nje..
gospodje Istine.

Pevušila bi strofama kitnjastim, ona.
Prstom sad’, nepismena, ‘artiju švrlja.
Sa početkom i bez kraja,
oslikava mastilom, Nedodjije put;
Ljuti ne srasle rane, igrom
likujući lokotu na vratima od Raja.

…Da si tu.
Onda bih možda
htela nešto već drugo..

(C) Vesna Mladenović