DALJINA – Svetlana Dzaković

Bolela sam tvoje boli
u prošlosti tvojoj.
Samo još trag stoji
o zabludi mojoj.

A sada sestro, samo ćutiš…
U zemlji dalekoj
boli moje slutiš.
I samo ćutiš, i samo ćutiš…

Šta sam dala i uzela
od tebe krvi moja,
Pa sam ti reči oduzela,
u zaborav me zapisala.

Odriču me se…
Daljine doma moga.
Odriču me se…
Najbližeg svoga.

Daleko u zemlji sunca,
gde mi duša
po magli luta,
bez jasnog puta…

Odriču me se gubitnici
u lažnim darovima,
i tužni bludnici
u svojim okvirima.

U mojim venama
jos tvoja krv teče,
ne daj se hladnim stenama
jer i tebi sluti isto veće.

Odrekla si se roda svoga,
pa samo ćutiš…
A zašto, roda ti tvoga,
sve najgore slutiš?

(C) Svetlana Dzaković