DALEKO JE MOJA LJUBAV – Dalibor Djokić

Opasan mesečinom mislim na tebe…
Krv ključa mi, rana sve veća je,
moj dah, zvono sa crkve i vetar,
dok noću plovim sa tobom u sebi.
Na ulici lisće igra ples vetra,
moja ljubav daleko je,
dok hladna noć sija.

Ponekad hrabrost skupim
i okrenem broj…
Prijatan nežan glas,
uzavrela krv u licu.
Postavljam površna pitanja:
“Kako si? Sta radiš?”
A toliko more ljubavnih reči u meni.
Osećam tvoj miris u slušalici,
laka uznemirenost, gubim se …
i veza se prekida…
Signal tu-tu…
i ne ostaje ništa više,
osim signala zauzeća…

Vetar udara u prozore…
Moja daleka ljubavi,
kada bi samo znala,
koliko bih te voleo,
u ovim belim noćima,
kada mesec izadje i srce se otvori.
Poželela bi da noć nikada ne prodje,
daleka ljubavi.

(C) Dalibor Djokić