DELI NAS NEŠTO – Rade Todorović

DELI NAS NEŠTO…

–
Deli nas nešto, kao kad se
podeli nebo i more, gde su
iskre nestale sunca i oka,
reči ko u rovu, na puškomet
posmatramo se na bojištu
i barjake smo pogubili u
prošlim izgubljenim bitkama.

Deli nas parče suve zemlje
i san da se zajedno budimo
al živi se pomerili nismo,
nismo u molitvi ni u bogu
deli nas isti zid ćutanja.
nas ni reči više ne dele.

–
Ni usne nas nisu ugrejale
ni ruke nam se ne dotiču
pa se još ne opraštamo,
gledamo se, kao stranci,
već vidjeni i gradom očarani
ili nenadano u drugom životu.
–
Zaboravljeni u mladosti,
u ljubavi, vec epizodisti,
mi loši statisti čekamo
da se upali naše svetlo
i stavimo kostime i šminku.
–
Sta je to ostalo od nas
ostalo kao od loših snova
ko deli nas, gde nestade
i govor tela, čar života,
gde to postoji i čeka nas,
tvoje i moje živo vreme.
–
Ne nepoznajem te više
ne poznajem ti ni ukuse
ni mirise od pokušaja
da izmišljam novi svet
i platim cenu za veru
da nadjem odgovore na
putu straha u trijumf.
–
Ne umem da se obezličim
ne pripadam ni sebi ni
tebi, u bolu zadovoljstva,
sa životom sve isplaćujem,
Ako, ostaje nam srce,
u pesmi se voli više,
na zemlji i koraci nade.
–
Nije ni ovo moja kuća
u kojoj se ne vidiš
i ja ne postojim više,
ni ja nisam više tvoj
ni život nije više moj,
i voz naših pokušaja.
–
Čekaj da se preselim
gde sunce zalazi kasno
kad ustane počinje sve
i istina, nove dane
čekaću kao kaznu kada
me moja samoća zarobi.
–
U molitvi bog pomiluje.
U sećanju uspavanog grada
ostaću kao duh koji luta
dok ne zamrem u prividu
da se svet obnavlja, jednom
neka i dan počne bez mene.

(C) Rade Todorović