OPET SAM TU – Stjepan Herman

Prošetao sam pod ruku sa vetrom
do tvojih vrata.
Tiho kucam u srce sa druge strane,
ono se otvara
u plavetnilu toplog praštanja.

Sve je tu. Popodne pružilo
svoju novogodišnju ruku.
Prepoznajem te po smehu, toplini,
prepoznajem te po dahu.

Soba se iskrala svojom tišinom
na prstima otškrinutog prozora.
Mesec i zvezde kao tačke
dekorišu zavesu koja se ponovo otvara.

Ja sam tu u podnožju pokajničkog krova
– Ispod kojeg si do sada čekala sama.
***

(C) Stjepan Herman