DEVOJAČKA MOLITVA – Jelena Simonović

Šta se crni u gori, za bregom,
pod Meseca zrakom, neveselim?
Dal’ demoni iz zemlje izašli,
il’ je garež prekrila nam travu?
Nit’ demoni iz zemlje izašli,
nit’ je garež prekrila nam travu,
već to mlada, tužna Deva šeta;
usred duše mračan oganj gori,
crnim velom uvila je glavu!
U očima, smerna, guši reči!

Stegla prste, nevina da moli:
vite Jele, gorde Jablanove
da joj daju nekoga da Voli.
Niko njene molitve ne sluša,
a ko sluša, neće da ih čuje!
Al’ je tuda naišao vetar,
pa joj kosu poče da miluje:
“Mlada Devo, ne moli za ljubav,
sve što moliš, moraš da proklinješ,
jer se onaj usrećio nije,
‘sred pepela kuću što počinje”!

(C) Jelena Simonović