DOKONA PESMA – Svetlana Poljak

DOKONA PESMA

Izgubiću korak,
budem li se utrkivala
sa psima, automobilima
i spiralama pomračine,
budem li rasipala vreme,
kao so pred svadju.

Nije mi teško,
izmisliću idola,
naslikaću pticu
i u onima što prate
putanju bola,
obesmisliću klicu smrti.

Moj pozdrav je žuta trešnja,
što u zenici obešena drema.
Čovek ne mora biti zver
da bi preorao načine
bola i patnje,
niti žena od nemoći načinjena,
pa besa osveštena,
da grmi, pa ljiljane sneva.

Život je jedan,
kajla mi kažu staroga kova,
zašto je teško da kleknem,
ili se zamajam,
dok pobiram dane u samoći vuka,
kad će vršak sunčevog krova
i topla srdačna ruka,
zdušno čuvati svet .

(C) Svetlana Poljak – Pollakova