TEBE NEMA – Dalibor Djokic

TEBE NEMA

Ona me se verovatno i ne seća,
da, još uvek čeznem,
sigurno me je i zaboravila.

Smeh je zamenila tuga,
aplauze tišina,
umirući klovn i ja postasmo
dva najbolja druga.

Vreme je i treba se poći,
ostaviti grad,
tebe nema, a ni publika neće doći.

Besne reči velikom težinom,
oko nas smrt peva,
umirućem klovnu i meni pijanom.

Ukorak nepoznati,
gazimo ostatke nečije,
pognuti mirno hodimo
i sve tu je – samo tebe nema.

(C) Dalibor Djokić