DUGUJEŠ MI – Marko Lj. Ružičić

ДУГУЈЕШ МИ

Дугујеш ми цвијеће, дугујеш ми росу,
дугујеш ми твоју, дугу бујну косу,
дугујеш ми зору, јутром кад се буди,
дугујеш ми твоје, њежне бујне груди.

Дугујеш ми осмјех, своје слатко лице,
драге очи снене, румен’ јагодице,
дугујеш ми мила, танке руке бијеле,
да ме њежно грле, да ме развеселе.

Дугујеш ми пјесму, славуја у лугу,
искрену љубав као друг другу,
дугујеш ми ноћи, плава росна јутра,
дугујеш ми данас, дугујеш ми сутра.

Дугујеш ми њежне руке око врата,
само један дан двадесет четири сата,
дугујеш ми ноћ дугу и бескрајну,
да ти у њој моју ја повјерим тајну,
да се спојим с тобом од среће сагорим,
са чежњом и надом више се не борим.

(C) Марко Љ. Ружичић