FRAGMENT – Branko Pavković

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 550
FRAGMENT – Branko Pavković 2006-12-12 19:01:33

FRAGMENT

Ponovo smo bili,
u tom okeanu želja,
plutajući jedno oko drugog ,
kao dva zaljubljena delfina.
Kao dve zvezde,
koje uranjaju jedna u drugu,
bez katastrofe. A bili smo i jedna velika ameba,
koja je polako počela da se deli,
i toga nismo hteli da budemo svesni,
bar ne sada.
I podeljeni ostaćemo potpuno isti.

U svakoj novoj,
biće delić nas koji će se deliti,
uvek na isti način,
noseći nas u beskonačno.

Umela je da pronadje
u meni skrivene sile,
kojih nisam bio ni svestan da postoje
i gospodarila njima, usmeravala ih,
dovodeći me puno puta do vrhunca,
i vraćala nazad.

Najzad su se vrata otvorila
da udjemo zajedno
u riznicu strasti,
i okitimo se najsladjim voćem
usred čarobnog vrta.
Bili smo dva naga mokra tela
i ležali pod drvetom
u travi od smiraja.

Ptice su joj sletale na dlanove
hranila ih zrnevljm voća,
razgovarala sa njima.
Šaputala mi u uho neke male gadosti
od kojh sam se smejao do suza,
moleći je da prestane.

Svaka moja suza
se pretvarala u mali biser.
Ona je pravila ogrlice od njih,
nižući ih na vlati trave
i stavljala venčiće sebi u kosu.
Bila je čarobno lepa.

(C) Branko Pavković

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.