PLEZIRA VIR – Milan B. Popović

PLEZIRA VIR

Mesec se ogleda u bari
promrzle izgorele kišne pijavice
ona ispija prvi poslednji zrak
u njemu je odsjaj tamnoga neba. Sedim tišini na poklopcu
pokrova njenog
grlim vrlim pokretom,
mamim ti san,
spokoja odmora
samo da danem.

I negde lutam
da me ima
il neću poći sa tvojim tobom,
svugde da odem
a nevidim sve,
samo sa vencem omče
čvorom da ukrasim krah.

Kraj vidim daleko u sebi
tebi ga nudim
kao poklon kada lice odbiti moraš.

Želiš da odeš
kad već nemaš kad,
samo da spustim
ovaj usnuli gard.

(C) Milan B. Popović

Pesma iz knjige

*VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA*