HIPOKRITIČARI – Nenad Stakić

HIPOKRITIČARI

Došao sam,
sa željom da vidim nešto novo.
Mislio sam da je,
tvoje unutrašnje biće,
svetlo i divno!

Na ovom skupu,
lažnih umetnika
i tvoga bednoga dela,
vidim samo zlo i pohlepu.

Niste vi umetnici,
vaša je duša crna,
a vaša sloboda je odnešena
u kandžama crnoga gavrana,
a kakvo je to tvoje delo?

Da li si uopšte imala,
da izbaciš nešto napolje,
ženo izdajice.
Izdala si samu sebe i bacila se
nekom gadu u zagrljaj.
Nema laži u stvaranju,
tvoje delo je živo biće,
slabo ili jako,
iskreno ili licemerno,
dekadentno ili superiorno.

A gde si ti,
novčana princezo,
u svemu tome?
Nema tu ljubavi!
Žena ovoga grada je njegovo ogledalo,
hladna krv kulja venama,
a oči sijaju samo od novca.

Može li novac
da napravi piramidu toplih emocija?
Zato kažem sada svima vama,
dosta je bilo lažnih umetnika,
vaših bednih aura.

Takvi kao vi,
čine ovu zemlju bednom,
novčana princezo,
negde u kući oko koje je drveće,
u bogatom delu grada,
gde je sve steknuto prevarom,
koja satire maloga poštenoga čoveka.

Zbogom, novčana princezo!
Ni svesna nisi,
koliko si izgubila.

(C) Nenad Stakić