HVALA – Stjepan Herman

H V A L A

Noćas mi sva čula behu posvećena tebi
Kupah se u tvom crnom zanosnom jezeru
Sad kada je kosa počela da sedi
Prkosno me mladost zvala na večeru

Divljao sam po tvojoj mladosti
U zanosu uneo svu svoju snagu
Bila si izazov sna, ljubavi oprosti
Što sam ti telo prosuo po sagu

Bacao sam stihove kao konfete
Po tvojoj divljoj, razularenoj kosi
Mladost me nije često zvala na bankete
A sada mi cveće položi na prsi

I hvala mirazušo moja, puno ti hvala
Još par stihova pa ću umoran ići
Hvala ti što si mi sve, baš sve dala
To se ciframa i rečima ne može reći

Evo ostavljam ti ovu pesmu na stolu
Za tebe je i ovo po sobi razbacano cveće
Odlazim dušo vracam se gužvi, trci, poslu
Ali znaj dušo – Ova se noć zaboraviti neće
***

(C) Stjepan Herman