NEZABORAV – Marko Lj.Ružičić

НЕЗАБОРАВ

Душо, гдје си,
не видим чарне очи твоје,
осјећам косу кестењасте боје
на мом лицу
док ме љубиш к’о некада.

Под јоргованом плавим чекам те.
Док мјесец блиједо сја
дођи да ти љубим лице румено,
да милујем груди бујне,
као што сам некад миловао ја,
још увијек волим те знај.

Прохујаше дани и године,
много воде Дрином протече,
у мислима мојим сваког си трена,
ја те сањам свако вече.
најљепша ти си жена,
душо моја,
за сва времена.

Судбина је окрутна била,
далеко ме од тебе однијела,
теби другог донијела,
с другим си ме заборавила.

Сад он осјећа додир косе твоје
кестењасете боје,
а некад су биле само моје,
душо моја.

Други сад љуби усне твоје,
милује ти бујне груди!

Ноћима сам усамљен,
желим те само видјети,
топли дах осјетити твој,
на свом лицу,
руке твоје њежне око мога врата.
Дођи, остани поред мене,
милостива буди.

Ја не жалим младост моју
што прохуја,
и не жалим што ми посиједише косе,
жалим што ти други сад милује груди,
и што се он сад тобом поноси.
Желим само љубав твоју
која некад ту бијаше,
и сада је нема више,
душо моја, вољена.

(C) Марко Љ. Ружичић