I OVDE I TAMO – Milan B. Popović 2006-07-18 06:50:34
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 963
I OVDE I TAMO
U misao pretvoriti se
u jave realnosti san
i negativu samleti do praha
koji definitivno odvlači dušu.
Uzima je
i neda je
nikome i nikada.
Sačuvati bljesak u snu,
otvoriti usnule oči,
probuditi rastrzane želje
ne zaboraviti sve što je vredno
i smisla ima.
Onome pred čime sklapaš oči
postaviti bedem
da svoju bedu zadrži za sebe.
Nikako ne stati i ne odustati,
shvatiti mesto i vreme
čiji svedok ti jesi,
i ne dozvoliti da osmeh ti ukrade
bez stida u nepovrat.
I dok ti prekidaju misli
galamom ti ruše stečeni mir
i dok ti odmora i spokoja ne hteše dati
i kad ga poput života
telo i duša zovu.
Ne kloni!
Duhom svojim pobedi,
misli svoje oslobodi!
Sumorno nebo isceli
i preporodi
se sam!
I jeste da nikoga nema
i da mnogo toga i nije,
možda i biti neće
ne mora ni biti.
I da li to znači da ćeš i tada biti
istinski srećan?
Smej se za sebe
i svoj svet
i nekoga koga voliš
kome je stalo.
Dan i noć se ponove,
i noć i dan mogu da odu
Beskrajno kao da nisu bili tu.
I sve si probao,
i probaćeš još,
sve je samo početak.
Ti znaš ko si i nije važno šta misle,
Ti znaš ko nisi, i jeste važno to
i srce moje još uvek mirno kuca,
u sebi još uvek mogu da nađem mir.
Gledam nekakva lica
što ih niko svoj ne želi
prljavu iskru lažnih pravila kriju
i niko ne želi da im uputi reč,
i da ih vidi
jer ne postoje,
pretvaranju svom su pustili konce
i iskidali ih lažima svojim.
Gledam, a ne želim da gledam
jer ih se gadim
i ne želim da ih vidim,
niti da znam
da su tu.
Grmi u daljini
a nekad i u meni
potajno i tiho
i kiša plače
kao nekad i ja,
ali za to ti dati
oproštaj neću ja.
(C) Milan B. Popović
