ZBOGOM – Jelena Simonović

ZBOGOM

Skupljam očaj sa pokislih ulica
I izgubljene snove sa prljavih pločnika
Razvučene, ogrubele reči gube smisao
Da li si želje ne Mesecu zapisao

Odlazi noć, s perona polaze vozovi
U praznom džepu pocepani lozovi
Tu i tamo, neke izlizane hartije
Skidaju boje sa stare fotografije

Na zidu razglas najavljuje kašnjenje
Još malo vremena ostaje za praštanje
U ledene prste urezujem kaiševe
I na sred grudi dah mi zastaje

Pod zidnim satom uniformisana lica
Kroz glavu juri milion skica
Dok čelične lance zamišljam na rukama
Ostajem da stojim, na sebe nasukana

I evo postavlja se moj voz za Daleko
Putujem sama, a svima maše neko
Sa prozora gledam i opraštam sve boli
Hladan vazduh dišem, zaboravljam da volim..

(C) Jelena Simonović

P.S. Pronašao je on mene, zaveo on mene,
povredio on mene, zavolela ja njega,
ostavila ja njega, prebolela… nisam još.