I ŠTA SAD – Stevan Brkić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1255
I ŠTA SAD – Stevan Brkić 2006-08-25 00:00:00

I ŠTA SAD

Tonovi osmeha blago utihnuše
i vapaji nerođenih daleko se čuju,
traže portale kroz zamagljene svetove,
propovedi sveštenstva skrnavo putuju.

Oči sam ti hteo videti,
čoveče mali,
što svoj red čekaš,
nevinim pokretom mekane ruke,
lice moje, uplakano, tepaš.

Hteo sam ti pokazati,
lukavo predstaviti,
odvažnu vevericu na obližnjem boru,
žabu kreketušu što na lokvanju čuči,
srećne delfine na otvorenom moru.
Radosti tvoje i neizbežne tuge,
noćima s tobom provoditi duge.

Ostali su tragovi, ožiljci svetle.
Promiče i ovaj lutajući zrak,
dok na nebu se gase i poslednje zvezde,
gasi se i ovo sećanje, mrak.

(C) Stevan Brkić

Оставите одговор

Your email address will not be published.