I ZATO PIŠEM… – Milan Dimitrijević

I ZATO PIŠEM

Taj zlatni prah na noćnome nebu
što Gospod rasu rukama svojim,
svetlost u tami, videlo svetu
želim da dosegnem mislima svojim.

Ka njima letim, njima se nadam.
Njihove svetlosti treba mi sjaj.
Sjaj što me seća na tvoje lice,
na sreću davnu, izgubljen raj…

I zato pišem, pišem o tebi…
Slavim te pesmom i tražim put.
Put što me vodi nazad ka tebi
u carstvo tvoje i pod tvoj skut.

(C) Milan Dimitrijević