JESEN – Miljojko Milojević

Kukuruzi šuste zuti
treperi im lišce svelo;
žuta šuma vetre sluti;
najedralo groždje belo.

Pod oblake golubaste
što su žurno nekud nagli
na jug lete brze laste
u prozračnoj plavoj magli.

U rumeno jutro vedro
još jesenje miri cveće…
Crna njiva guta seme jedro,
belo, da izklasa u proleće.

Ljubičasti kacun cveta
što proletos beše zut
sveža noć mu još ne smeta
ni prohladni vetar ljut.

Rana, zlatna, jesen teče,
žuta boja svuda vlada,
mlade voćke već se kreče,
sve ranije suton pada…

(C) Miljojko Milojević