NA MORAVI NJENO IME PIŠE – Veselin Dželetović Pavlov

НА МОРАВИ ЊЕНО ИМЕ ПИШЕ

Кажи, сејо, шта се тада збило
на тренутак, када си застала
да за вечност, ти у своје крило
примиш нежно два анђела пала.

Која жена у теби се скрива
док на води њено име пише
каква љубав у теби почива
такве неће бити никад више

И сад ноћу, када падну звезде
на твом току да огледну лице
забљесне их лик Војводе Пријезде
и његове госпође Јелице.

Вал за валом док нежно ромори
открива ми тајну што си скрила
сад Јелицу чујем где говори
„Морава нас вода одранила“

„Нек Морава вода и са’рани“
брзацима – преносе нам фруле
ој, Мораво, молим те застани
баш ту подно Тодорове куле

Тој љубави да одамо славу
тихим хуком и сузом у оку
ја ћу смерно, само погнут главу
ти помамна, застани у току…

(C) Veselin Dželetović