JESENJI VALCER – Zorica Brkić

Kiša je padala,
ona jesenja, lepljiva.
Šteta.

I ko bi mogao da popravi,
dame i gospodo,
rodjaci, prijatelji…
ovaj naizgled običan dan ?

Sa neba jezero izvire,
orkestar upornih kapi
dobuje, svira …
poslednji valcer za lišće
što na pločniku umire.
Šteta.

Naizgled, sasvim običan dan
u duši tromo popodne,
nespremna da prihvatim
od tebe,
zbog tebe,
sa tobom,
bez tebe,
i uvek, baš uvek
u pogrešno vreme.
Šteta.

Naizgled, sasvim običan dan
u daljini pas laje,
a kiša dosadna, hladna
iz oka i neba, ne prestaje.

(C) Zorica Brkić