NAD ŠVEDSKOM – Zoran Živković

Ја сам тај који је плакао
над Шведском,
ридајућ сузе попут краља Густава
и шаљући један тајанствен миг
дивној краљици.

Ја сам тај који је посматрао галоп коња,
над Шведском!

Поред хиподрома – уплакане труднице.

Диктатор преваре, карикирајућим оком
прецизно вара! Ох, Боже…
Глас хармоније глечера
одзвања у рају Стокхолмске четврти…
Мед са усана — очију плавих пио сам
док љубила ми сина.
Orange juice, у једном кафеу.
Песник док слаже слог по слог.
Планет у боли модерне маске
и со.

Харинге надвисују небо
изнад Шведске.
Викинзи са оком плаве виле,
мед, смуђ и сом.
Откуцава стари сат,
негде над Шведском.
Ординира време у црквеној порти…
Бог — Вид и пешчана дина
сада су негде далеко.

Плакао сам над Шведском
лиричним осмехом стене.
У хиљаде боја нордијске светлости
преточио се црног вина грозд…
Преточиле се и моје хиљаде суза
над Шведском.

© Зоран Д. Живковић