KAPETAN UZMIDAJ … – Ilija Holodkov

KAPETAN UZMIDAJ

(sreće svoju ljubav na planini Zmaj,
Nikifora u čamcu i dlaku u jajetu)

(parafraza kapetanijske poezije iz romana
“Zli Dusi” F.M.Dostojevskog)

Gledaj kako je bog mora
(ime mu ne znam)
Obgrlio okeanom
telo mog Nikifora.
Gledajući me kako se sušim,
Mumlajući kako ću
niz vodopad da se stuštim, da,
Time me je na mnogu muku,
gledaj, stavio.

Ali ove moje noge što rastu
ispod tela-glave, uboge,
Ne žele da pokleknu.
Nego pohitaše brže bolje
Dalje od sigurne propasti-
Uz reku.

Ja dok sam se
zahvaljivao njima,
Ispred mojih lepih očiju
izroni kukavna planina!
Smišljam tako gladan ja:
“Šta ću ja, šta ću sada ja”,
No hrabri tabani već predjoše put
od podnožja do vrha.

Gledaj, rekoh sebi tad,
Kakva si upoznao lepa oka dva.

Sa te planine Zmaj,
Gledam pokoj svoga tela
koje u vodama nestaje i znam:
To mi se utvare svete
Što volim planine i vile lepe.

Bezruk i lepo glatko obrijan
Ja o svakakvim zakonitim rabotama
sa ta dva oka snivam san.

Vidi, oko njih stoji telo u krugu,
Hm, već mislim:
“Prokletstvo, moraću naći neku drugu!”

Proklinjem noge kojih više nemam,
Proklinjem ruke koje odoše kao presedan,
Proklinjem glavu koju na putu ovome izgubih.
Nego šta, proklinjem i planinu
Dok, kao munja, sevam niz nju
U čamac za dvoje što me čeka-
Mesto kormilara će, izgleda, da me dočeka.

Ogrnut okeanskim crnilom,
Sprečen bestelestvom da sud o svemu dam,
Ja kapetanišem tam´ i tam´ i tam´.
I, tamte-vamte, drž´-bogati-ne daj,
Svi oni što dva ta oka videše
Sada u sudu dubokom ropcu kao buba-švabe.

A ja, spasen bogom
(ni ime mu ne znam)
Vozim Nikifora velikog do planine Zmaj.
U uši moje obezdlakavljene i fantomske
Celim putem on mi šapće:

“Dieu vous pardonne, et Dieus vous garde.”

Neka sam i svima utekao,
Neka sam ti ja i za podzemlje robovao,
Ipak će veliki Nikifor na planini Zmaj
U dva trena naći moj Kraj.
Hvala!, vičem kroz vodu
(u bezustim ustima ima je bar po´ deci)
Hvala, prirodnjacino-junačino,
Hvala i merci !

(C) Ilija Holodkov