POMEN KRVI – Svetlana Poljak

POMEN KRVI

U ime mladog nedozrelog Sunca
što se modrinom ranjenih oblaka
rasipa i mrvi
U ime beskućnica žena
i sreća vitezova Srbijanske krvi
U zdravlje upalih obraza
poljskoga cveća

Izlivaš li se
ili te klepsidra potapa
i kome to tečes o moja jadna
iz žila vrata i oba oka
iza zvezdanih okuka
kud pomama bola srasta

U ime obezglavljenog hrasta
i obesčašćene jele
U ime bosonogih mališana
kojima se detinjstvo
u mračnom kutku zaborava
još ponekad nasmeje
U nepovrat grobne memle
i vapaja preneraženja

Koliko se to ljudi rodi
pod plaštom svirepih htenja
kakva su im to srca
tvrdja od stenja
i kako to da Bogovi
hoće da dusi ti
budu bez pameti i pomirenja

U ime zemlje
u porodu tuge uvele
Za ozdravljenje beznadnog trena
i prazne zdele
U ime pobožnih uzdaha
i poštenja staroga kova
U ime pesnika i beskraja
njihovih slova

Za ljubavi neukrotive, vrele
U ime spasenja duša
što nestaše tragom karavele
U zdravlje hlebu, vinu i žitu

Kao opsidijan
šta radjaš u zenitu
temenoj tački okomitoj
iznad naših glava
kao sabljaš neumoljivi i silan
dok ti se kaplje
kao perzeide roje

U ime moje
kako se radja duša od vraga
kad verujemo Bogom u Boga
otkud se sinovima vražjim
uliva snaga
i zašto imaju poroda svoga
od iskona još i više zlog
i mržnju, strasnu i grešnu sve veću
da ih se odreče i sam Gospod BOG

(C) Svetlana Poljak