KASAPSKI STO – Pesma nedelje oktobar 2007 – Spasoje Ž. Milovanović

КАСАПСКИ СТО

Нити је хтео у јарам да се преже
Нити је хтео за јасла да се веже
А камо ли њиву посну да изоре
Не дај Боже дрва да довуче из горе

Него све се нешто по ливади скита
Као паметно своју памет пита
Па лаже волове и ове воловске жене
О погледу прича с тамо неке стене

Те одатле се види читав воловски рај
Те ту муке нема ни лепоти крај
Те ту се сено само за спавања набере
Те ту љубав нема ни границе ни мере

Добро ајде што он за посао не мари
Ал зашто да остале волове квари
Ајде ти фрајеру у кланицу тек
Да тамо завршиш свој слободни век

Ставише њега на један сто
Велик колико и сам во
Па у његов воловски врат
Забише нож и кренуше га клат

Помисли
Ово је једно одвратно место
А где је оно о коме причах О сањах често
Па рикну ко што волови знају
Зар песнике у кланицу дају

Ех
Ко на живу рану кад сипаш со
Пиштим вриштим ал не знам што
И ричем ко приклан во
Што ево леже на овај мој касапски сто

© Спасоје Ж. Миловановић