KLON – Vesna Mladenović

Koliko puta, krava ista,
bi’e mi hrana?
Pozamašnih pilića,
nakljukanih..
zagrižući epruvetu,
da gutam telesa, hormona?

Ne vidim tu ,mesa.
Vidim laboratorije, silovanja,
zahvalnost milijarde, ljudi;
koji od danas do sutra, bitišu;
ovog časa, ne umiru od gladi.

Mašine, pod vlašću tajne,
koju samo dugme zna.
Dal’ juče sretoh nekog;
Danas-mislim da jesam
A zapravo,
pozdravih klona.

Vegetarijanci spašavaju svet,
produžvajući pesticida, vek.
U krčkanju jagoda,
lažni izgled, pada..
Ne vidim ih,
no, osetim ukus
zrelog kartona.

Pobegla bih,
od vitamina u kapsulama,
jabuka-trave,
smrznutog proleća..
Sledjenim pupoljcima,
da zamru,
mog srca jadikovke.

Pobegla bih,
da se kao čovek,
dostojanstveno,
najedem crvljivog luka.

(C) Vesna Mladenović