Понизно – pollakova

Loading

Понизно

Путујеш
кроз потоп расних равница
Кад ме сетиш
поздрави те земље далеке
и уморна лица
Те бесом опрљене душе
што имају сав бол
овога света
у суморном оку
па њиме и твоју срећу руше

Путуј
стварно ми не мораш
ништа рећи
Одувек знам откуд се
враћаш
по твоме бахатом ходу
Све оне што дођу и оду
познајем лично
па се моја маленкост
вашој висости диви
Све своје од срца су вам дали
да сад живите тај њихов живот
који нико нормалан не живи

(C) pollakova

Оставите одговор

Your email address will not be published.