LAVIRINT – Ranislav Šela – Malteze

Loading

2006-04-20 21:10:56

Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 771

LAVIRINT

Zar me se ne seċaš?!
Zar me ne tražiš, mila?!
Po svojim slikama seċanja…
Mora to da je,
Jos jedna u nizu tvojih igara,
Tako si mi bliska,
A opet tako daleka…

Zar sam toliko bled?!
Na tvojim akvarelima,
Od uzdaha,
Zar ti ni malo nisam drag,
Posle tolikih godina…

Ti i ja, ti baš nisam,
Toliko besan nit’ zao,
Sreċem te često u mislima,
Javljaš mi se sa tugom u glasu,
Ali i ponosna…

Takvu te volim; bez obzira!
Ljubav naša,
Bila je istovremeno,
I tužna i vesela,
Ali radosti se seċam više,
Nego li tužnuh trenutaka…

Ja se više i ne upuštam,
Lako i ne razmisljajuċ’
U ljubavi bez predznaka…

A ti!
Neka ti osmeh lice krasi,
I ako veċ nisi,
Očisti u duši ostatke nemira,
Budi, molim te, radosna,
Ali i poštena budi sva…

Ne trči odmah drugima,
Bez svesti o ceni poraza i pobeda,
Razmisli pre svakog

Jer ti trenutni užici,
Su samo stanja,
Prepuna nevolja,
Hodnici dugi i bez izlaza,
Puni laži i besa.

(C) Ranislav Šela – Malteze

Оставите одговор

Your email address will not be published.