LETA GOSPODNJEG `99 – odgovor antiHristu – Svetlana Poljak

LETA GOSPODNJEG `99
– odgovor antiHristu

Utuci pravdu ako ikako možeš
ogoljeno zlo ,
olovom moriš mi klasje,
u kletvi se radjaš mecene
Sinove vražje i kćeri pasje
pućkas i goniš na mene

Čemerom nedra mi puniš,
radjaš pod pragom tudjina ,
ne znaš ti sta je prokletstvo majke ,
lako je tebi da pomamiš
divljega sina

Samozvana beštijo rata,
larvo raskvašena
koliko telašaca malih gromom
pogodjena
će ti na obrazu smrvljenom sklopiti ruke,
koliko još žena da ti se zakune u muke
pod mačem vozda kaljuge i bruke

Posejdon sam, Zevs , Apolon i Devora
i stopala krvava moga krotkog sina,
Eto ti divljina al` su moja mora
i zemlja i nebo i svaka planina

Čuješ li preduobličeni goljo
kako ječe i pršte moje doline ,
secikeso i čause ako ti je što god
preostalo roda
pogledaj Suncu u lice

Zlobni krčmaru, za zalogaj hleba ti
tražis glavu
U obraze vina i žita ti pljuješ
pa se onda u snu osmehuješ

Svakog čoveka ja radjam da volim,
jezo od užasa, pušteno pseto sa lanca,
bludnih li bednih igara sa tvoga klanca …
A JA te osokoli u suton mira
da ti se odora skroji i da sa mnom pleteš
moć kosmičkog lanca
dadoh ti krila, osmeh detinji
i ključ od velikih vrata

Tužni su ti ćupovi moga zlata ,
ti drugog zanata nemaš
je`r si to što upravo jesi
i ne možeš biti ništa drugo

(C) Svetlana Poljak