MARIONETE – Saša Mandić

Pogledaj, plešu marionete
oči su im providne i sjajne
moj glas im diktira tempo
moje ruke im pokazuju pravac

I smeju se na moj znak
dive se bezrezervno meni
ali,one toga nisu svesne
zavedene su mojim rečima

Ponekad ih uspavam, pustim da sanjaju
ali, ni u snovima nemaju slobodu
sanjaju ono što ja želim
bude se kad sklopim dlanove

Njihov svet je moja kreacija
njhova svest, samo iluzija
njihova tela su slaba i neprimetna
i sve njih pokriva moja senka

Pogled im je pun zavisti
ali, njihova sreća živi u meni
kada sam tu, one žive
kada me nema, poslušno čekaju

(C) Saša Mandić