RANE – Vesna Mladenović

I
Snoplje koplja, kombajn vrše.
Divnog li klasja salve.
Punite torbe pažljivo,
da se ne rasprše.
Šteta bi bila da nameru i trud,
tanušnog zračka-nit,
oduzme deo Vam pogače.

II
Nek’ prione jezik nepcu
pa se blagorodnim, zasladite,
uživajući u ukusu
ko’ da je od najsladje halve.

III
I kupole rastu u kvascu,
Što vam dajem;
Vriju stogovi..
vilom sagradjeni
kao od slame.
Izdašno.
Ambari izobilja,
hvale sebe same,
ćutke…urodom.

IV
Posle svega, valjda će..
neko prineti
testiju, mi, hladne vode
i njom’ grčeve oprati
okrepljujući.. ovo malo duše.

(C) Vesna Mladenović