MONOLOG – Vesna Mladenović

Zašto mrziš
kad ne znaš me?
Djon zlog,
ništavnog u tebi prska.

Tražim razlog.
U zglobu.. Cigaretu gaseć’ čizmom
mene gnječiš..
al’ ti si ta trska.

Zašto citiraš
rodjene citate?

Praznom kućicom puža,
trnovita,
probada se ruža ;
Samopovredjivanjem i zaliva
Imaginarna dok cvate..
U šumu.

Jer ne rekoh ništa
nit’ mišljah o tebi.

Koliko te iz ogledala gleda?
Taj glas “mojih misli”..
sam – ti si.
Ako ne veruješ
ogledaj se.

U bunaru, memljivom
naći nećeš kap mog lika.
Žila mlada,
(nekom’ beše nada)..
čašom mulja,
Svakome
žedj toli.
A plačeš kad počaste
te istim …
Servirane čaše,
odraz…
duplo boli .

Izvini,
ja žalim te..

(C) Vesna Mladenović
Feb 7-mi 2007