NAPOKON – Zoran Stevanović 2006-06-13 10:57:10
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 554
НАПОКОН
Не знате људи колико сам срећан,
Напокон нађох судбину своју,
Предамном беше живот обећан,
Угледах ту прелепу,црвену боју,…
Боју љубави, боју која чини плам,
Која жари и хара мојом слеђеном душом,
Напокон , више нисам,..нисам сам,
Имам коме себе у потпуности да дам…
Њено име је спокој и мир у души,
Када се смеје као да гугућу голубови,
Са њом се цела болна прошлост руши,
Уз њу се вратише мирни и шарени снови…
Поново чујем музичке ноте, прелепе и лаке,
И светлост помоли своје мале зраке,
Из душе се појави она животна сенка,
Хвала ти, хвала, моја прелепа Блаженка.
(C) Зоран Стевановић
