PROPALO VEČE – Zorica Brkić

PROPALO VEČE

Ne dam da me boliš,
dok muzika tiho svira,
neka moja omiljena…
sa radija …
al’ večeras,  kao nikad dira.

«U vinu je istina»
Na stolu su čaše dve.
Uz njih,  vino omiljeno,
kao boja, na haljini mojoj,
romantično … crveno.

Crveno k’o ruža tvoja,
juče si za ljubav dao,
a već noćas,
veče – jutrom obojio,
san si mi ukrao.

Ne dam da me boliš,
pa u tamnoj noći ovoj,
rasejane  misli,
k’o haljinu prikupljam u dlan,
kad mi dodješ,
ako dodješ…
da povratiš oku san.

Kroz prozor se dan prikrada,
pada mi na lice.
Još sam lepša,
jutrom obasjana,
u haljini od satena,
romantična,
emotivna zena.

(C) Zorica Brkić – Zoca