NASLEDJE – Gordana Knežević

Pronadjena iz niotkuda,
i otpočeta sa stidljivim
priznanjem požude,
jedna pesma na sredini
ništavila,
spotakla se o svoju
sopstvenu prolaznost.

A tražila sam je godinama,
u svim raskrinkanim
završecima ljubavi,
u nadama isčezlih,
polomljenih osmeha,
u nekim grešnim zorama
rodjenim u ime pamćenja.

A da sam znala,
da će za tobom sve reći
poludeti,
da ću spoznati šta znače
oluje u utrobi istine,
možda te nikada ne bi dotakla
i ne bi otkrila
koliko pijanih noći
može stati u jednu pesmu.

Neću da priznam,
ali leleču godine kroz mene
i ovo nesigurno
življenje,
predosećam nemire
kao delić budućnosti,
i bezglavo jurim kroz reči
da ostavim trag nasledja
nekom beskućniku kao ja.

(C) Gordana Knežević