U BEZBOŽNIČKIM VEČERIMA – Svetlana Poljak

Moraš mi verovati i sada
i u smrti i u bezBozničkim
večerima ,
gde nam se potire otkrovenje
pod aurom pokleklih ulica
i  malih polumeseca u krošnjama
našega grada

Ti uspostavljaš poredak,
tumačiš njegove sadržaje
a moja se nada
utapa u rumenu zemičku
i meka spokojstva,
pod jutra mlada zaleže

Moraš mi verovati i sada
i u smrti i u bezBožničkim večerima
jer poznajem sopstvo
prostor koji se miče
znan mi je tvoj svet senki
i trag amine
zarastao  u moj trup
priče iz divljine
tvoj pogled tup

A to da si blizak noći
olujama i vetru
i zamor posrtanja
samo su fikcija tame
a ono posle – ništavilo,
okružje strmine uplakane
raznorodna, nerazrešena
iscrpljenost

(C) Svetlana Poljak