NE OVO NISU PESME – Zoran Matić

Не, ово нису песме, ово су молитве,
А можда и нису.
Можда је ово дневник,
Дневник успомена,
Дневник сећања, жеља.

Уствари све песме су дневници,
Дневници лепоте и бола,
Дневници љубави, смрти, снова,
Дневници дана и ноћи,
Дневници за оне које их читају,
О једном животу, о свим животима,
О животу који је добар,
А можда и није,
О животима који су били добри,
А можда и нису.

Љубав, она им даје успомене,
Сећања, жеље,
Даје лепоту и тугу и увек незаборав.
А са њиме ходамо са животом,
Ходамо до смрти, путем,
Она је ту, понекад’ је осетимо, чујемо,
Понеко бежи од ње, понеко не.

Ту је и нада,
Упредена у свили живота,
Али понекад’ она утихне, нестане,
Али храбри који крену ка смрти,
Носе подругљиви осмех у углу усана,
Носе га понекад’,
Са понеким украденим стихом.

После свега јави се празнина,
Празнина коју испунимо,
Сећањима, љубављу,
Али понекад’ бежимо од њих,
Јер понекад’ боле.

И онда опет полазимо ка њима,
Јер без њих нема ни нас,
Ни оних које волимо,
Ни оних који нас воле,
Ни оних који су нас волели,
Једном, када све престане.

(C) Зоран Матић
04.11.2004. године
четвртак, дан 43.