NEMIR U NOĆI – Jelena Šabić

Nemir u noći.
Milion slika promiču,
Titraju, igraju, premotavaju,
Sve što su videle moje oči.
U filmovima klize,
Jedna za drugom,
Nemirne slike zahuktale
Kao voz prugom.

Nečujni zvuci
Odzvanjaju glasno,
Glasovi, reči, buka se čuje,
U glavi sve izgleda tako.
Dok mrak ne savlada
Nemir u duši,
Svaka senka do tad pevuši.

Nemir u noći.
Kad li će san doći?
Pitanja mnoge kruže,
Obleću, preleću, skakuću.
Poput mirisa rascvetale ruže,
Šire se brzo,
Opojnom snagom svojom
Hipnotišu sve pred sobom
I obavijaju magičnom bojom.

Kao plima
Umor konačno zapljuskuje telo,
Oči se gase.
Tama prekriva misli,
Tišina se svuda širi.
A snovi lagano doleću,
Šareni i nedokučivi
Kao prolećni leptiri.

(C) – Jelena Šabić