OSEĆAJ ZA PROSTOR – Branka Korać

Sa njim se biva rodjen ili ne,
govore uvek ljudi koji imaju
osećaj za orijentaciju i kvadrate
ja mrzim aroganciju u njihovom glasu
što nosi ovu doktrinu, opravdanje
grabeži za što većim, što sirim
i što visim verujte mi, mesec je kriv,

on visi u mojoj kosi
tužan, ne traži prostraniju putanju
nego svetlost svoju pod golim granama
( stvarno, on je tako škrt )
nad obalom, bezdanom mora što peva
potresajuci  nanometre izmišljenih tišina
u znoju, u ukusima, u očima, u prstima

moji su prostori  bez svetla i bez zraka,
zbijenost jezgra sunca ili voća iznutra,
nevidljiva arhitektura što pulsira
kroz kubne metre dnevnog boravka
posle ljubavne svadje gde kajanje
već savija vreme lomljenjem osmeha

Iznenada, nasmejano dete utrčava u sobu
sa razigranim psom oko njegovih nogu i
sav prostor i lažnost linearnog života,
nestanu, pred pogledom iz srca.

(C) Branka Korać