NEMUŠTI JEZIK – Slobodan Nikolić

НЕМУШТИ ЈЕЗИК

Милени

Одлажем речи
да те не бих оковао
у привид значења
која ми нуде.

Одричем се
њихове скучености
недорасле да обујми
уздрхтало
блаженство препознавања.

Ћутим (!)
и ћутањем те таложим у себи
као златан мајдан смисла.
Унутарњом страном погледа
домогох се прича
које смо на немуштом језику додира
дошаптавали једно другом
огрнути месечином
што засеца ноћ.

(C) Слободан Николић
Београд – Нови Сад, 2006.