NISAM TI REKAO – Zoran Stevanović

НИСАМ ТИ РЕКАО

Нисам ти рекао
да ластавице
спавају у мојим рукама,
Иако остах на мукама,
срећа ме је опет погледала,
У наличју оног твога,
старог огледала,
Угледао сам,
давно
заборављени лик… Познато лице, …
и познати осмех,
Наводи на грех.
Горе, на плафону играла је,
Сенка давно заборављена,
а ја…
Ја сам се смејао
својој лудости,
својој младости….

Да, још сам ти хтео рећи,
срећан сам,
Срећан до неба,
кажу тако треба,…
Кажу, после кише
увек дуга дође,
И свако невреме
уме да прође…

Мене сунце греје,
живот ми се смеје,
Миришу руже,
љубав наду сеје,
И док пољане шире
позитивне ноте,
Имам енергију
да дочекам стоте…

После оне голготе,..
Богу свевишњем хвала,
Не испадох будала,
Само дворска луда,
али мала…

(C) Зоран Стевановић