NJENOM VELIČANSTVU RAKIJI – Marko Lj. Ružičić

ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ РАКИЈИ

Ракијо, ракијице, водице,
Ватренице, Љутице,
Препечанице,
Меканице, -млада бијела,
Другарице, стара – жута,
Миљенице сваког пијанице,
Дударо , Лударо,
До зоре сам те ударо…

Лозовачо, громовачо,
Траварицо, Комовицо
Шљивовицо, Линцуро Крушко,
Пије те женско и мушко…

Вилијамко, мајко,
Комовицо, кромпирушо,
Срце – душо
Румените моје лице
Пламен је у вас уш’о
Трешњовачо, вишњовачо,
Кајсијо, брскво, дуњо,
Уз вас сам куњ’о,
Сретан био к’о вас пио
Био газда – им’о вазда.

Ракијо, ракијице – чемернице,
Лијечиш душе, апетит дајеш,
За ручак и вечеру
Памет узимаш,
никада се не кајеш.

Ти си лијек за болне
Жалосне и љубоморене,
За боеме и хладно вријеме
За пјевача и играча
За свирача
Веселиш тужне
Храбриш ружне

Бог ти снагу дао
Пекао сам те, како сам знао…
Хајд’ живјели – већ је празна боца
Научио сам од оца
Казанџије пец-мајстора
Ево свиће зора, хајд живјели…
Х х и к!

(C) Марко Љ. Ружичић
23.новембар. 2005. године