NOŽ IH TERA – Milovan Veselinović

Срце у грчу, сузе залеђене
грло без гласа, не може да прича
плућа ваздух траже тонем сав у лед
док гледам колоне јадних избеглица

Цео свет их гледа, мало ко да жали
цео свет их срами, мало ко размишља
направише неке циљеве за себе
потераше народ некуд да га селе
да беже са својих дедовских огњишта

Гледам их јадне несретне и бедне
док са својим тракторима беже
куда и где иду не знају ни сами
ко их тамо чека, ко ће да их прими
беже-нож их тера, коље и убија

Негде тамо у мраку Запада
прописују судбу и начин живота
продају народ туђега поднебља
хијене и вуци себи меса траже
жртва им је Балкан и Србија

Глођу једу, повређују ране
вређају народу ожиљке старе
наносе му дубље и болније ране
чупају му дух и памет из главе
калеме му душу а душа је једна

Буди храбар и чврст, прогнаниче
задржи у души због чега сада бежиш
овим светом културе пролазе
у њихову зрењу секу им се стазе
и живот их враћа ка извору старом.

© Милован Веселиновић