O LJUBAVI, SMRTI I SNOVIMA – Zoran Matić

O ЉУБАВИ, СМРТИ И СНОВИМА

Приви се на моје крило,
Не гледај у таму,
Она сада даје ти осаму,
Напољу су звезде, и лахор благи дува,
Нека тугу ти носи,
Нека и он сан ти доноси. Приви се на моје крило,
Нека на лето те сети,
Нека сан леп мисао ти осети,
Бићу овде са тобом,
И у овом дану,
Препусти се маштању.

Приви се на моје крило,
И не говори да живота ти је доста,
Јер неко је хтео,
Да веже ти руке, да покрије ти очи,
Веровали су,
Да ја по тебе заувек ћу доћи,
Али не знају да Смрт не долази тако,
Да теби сам важна као Сунце јарко,
Да теби ја живот дајем,
Јер без тебе, без твоје жеље,
Ни ја не остајем.

Зато приви се на моје крило,
Видиш да сан ти креће,
Видећеш сунце, видећеш вече,
Нека душа сада те не пече,
Мост тмине она сада ће да руши,
Биће мање бола у твојој души.

(c) Зоран Матић
17.12.2004.
петак, дан 86.