ODLOMAK – Saša Mandić

Ја ћу ипак остати овде
Заувек без пролећа у души
Без радости, без снова
Осећам да овде припадам

И сва та нагомилана сећања
Улиће снаге за један осмех
Само један осмех пред спавање
Који никада неће доћи до ње

Носиће ветар нечије речи
Нечије мисли и нечије песме
Однеће их на погрешну страну
Завршиће исто као ја

Како је само горка истина
Када се сервира у голој самоћи
Лажу да све пролази
Вечна је нада и вечан пораз

Време постоји јуче и сутра
А данас не, сада не
Јучерашња радост је сутрашњи бол
Јучерашње рођење, сутрашња смрт

(C) Саша Мандић