PLAŽA – ZoranMatić

ПЛАЖА

Седео сам на стенама успомена,
Гледао сам Месец,
Где међ’ Звездама плови,
Пустио да талас,
Са пеном мора мисли ми носи,
Да са сваком капи што со ми доноси,
Пита мене што очи су ми снене,
Што душа ме ломи,
Што љубав сада ме боли ? Ја рекох мору:
” Драге ми ту није, вечерас је нема,
Можда ми уморна спије” ,
А море ми рече:
” Драга ће доћи,
Плажом снова ка теби ће поћи.”

И када Месец надамном је био,
Када светлост своју за ме је отворио,
Ја чух глас,
Што између таласа ме зове,
Ја чух драгу где нежно ме зове,
Похитах плажом узаврелих снова,
Видех драгу и љубих је лице,
Казах драгој да вида ми несанице,
А онда море одједном зачути,
Стигоше зоре први тренутци,
Што носе снове,
И драге нежне ми пути,
Док пролазе снова задњи ми минути.

(C) Зоран Матић

22.10.2004. године
петак, дан 30.